Monolog jednog balkanca...
Krenuli su tako, negdje ka jugu. Makar su tako rekli. Onaj prvi je mumlao, drugi jeo jabuku i govorio. Nisam volio ljude koji jedu i pricaju, podsjeca me previse na moju debelu mater, kucka. Nego, rekose samo da im treba koji hljeb i pasteta, za ostalo ce usput da se snadju. Dao sam im, ne zato sto sam dobar vec zato da mi ne bi kukali tu po sata. Ne volim ni te koji zavijaju i kukaju, reci brate sta ti treba, ako ima ima, ako ne, mrs. Ruku na srce nisu ni prvi koji prolaze ovim putem, naviko sam na take. U svom jadu i bijedi, grabe za novim pocetkom i boljim zivotom, al tek kad se nadju na novom startu, tek tad ce biti ljudi, ovo sad se ne vazi.
Sjecam se jednog debelog. Nije bio los, ono koliko sam ga ja mogo ocjenti, mada sta znas kaki su ljudi. Rece da je iz Krajine, nosio je samo litru rakije i par majica i gaca. Kaze ide u Crnu Goru, da radi na nekom hotelu, a na jesen za Novi Sad, ima neke rodbine tamo. Izbjeglo za vrijeme rata. Vidi se da voli popti, ne prosipa rakju dok toci u case, a i ne stedi. Kazu da su ti iz Krajine ljudine, na svoju ruku al dobri. Nije htio od mene nista, sem da pijem sa njim. Nije mi tesko palo.
Taman sam lego, da odmorim od rucka malo. Pokuca neko. Mrsko mi bi da otvorim pa sam se ucuto.Opet. Opet. JOs jednom. E tu sam popizdio, skocio i malo ne odvali ona vrata. neki zujov isto podebel al nije nas, vidi se. Ensuldigugutao jebo mater po sata, nije skonto da odmahujem glavom ko blesav. Niht, no no no. Ma kaki, ne konta on. Upro, mlati rukama, ne staje.Odusto sam, pustim ga u kucu pa nek uzme sta mu treba, vala nema sta ukrasti, a izgleda ko da ima vise od mene jedno sto puta. Prvo ode u wc. Pa se tu zadrza jedno 20 minuta. Reko jebo majku, sta radi tolko unutra. Izadje, ode u kuhnju, stade kraj frizdera, klimnem mu glavom, otvori ga, jede on. Prica coek nesto, ne kontam ga ja, al gledam u njega, makar tolko mogu. Izvadi on meni neke pare, tutnu u ruku, promrda je mlako i ode. Osto sam tu u cudu. Reko dobar coek neki. Otvori dlan a ono 5 evra....
Bio je jos neki sto je radio u Njemackoj, al odavde su njegovi. Sa njim sam se isprico, vala bas nako. Osto je dugo, al nije htio da prespava. Ma dobar neki coek, vidi se. Malo smo i popli nas dvojca. Par casa, nekako je lakse i pricat onda. Ujutro kad sam priklonio ono sto smo pili i jeli, vidio sam da smo popli 5 litara i pojeli 3 kile prsuta, bog te mazo. Kako, ne znam.
Evo ih i danas, vala svaki dan, nema dana da neko ne prodje ovda, a jos manje nesto ne zatrazi. Dobar je ovaj iz Krajine, nas coek. Ova dva bom i nisu, onaj popi i pojede i okupa mi se u kupatlu, potrosi vode i ostavi mi 5 evra, pu mater jebo svoju. Pa ne mogu namirti se tim kolko mi je pojeo. A i onaj, sto radio u Njemackoj, sve fino, svoj smo narod, al bom napi se i najede na moj racun, ma ni fala, ma nista. Ne moze kod svabe tako, nije svabo glup i zna svoje cjenti i postovati. Ne ko ja, budala. A i onaj nas, onaj iz Krajine, sta i on, mislio svoji smo pa ce se napti i najesti na moj racun, a kad je vidio da se ne nudim, brze bolje ode, kao mora ici, malo sutra.